Ц++ Модулус

C Modulus



У многим програмским језицима често користимо оператор под називом „модулус“ са симболом који представља „%“. Овај оператор модула се користи за проналажење остатка када се два нумеричка цела броја или броја поделе један са другим. Овај оператор узима два операнда: дивиденду и делилац. Оно што преостане након што се изврши њихово дељење је остатак, Кс % И = Р; где су Кс и И дивиденда и делиоци респективно, а Р је остатак. Овај остатак користимо као део информације ако желимо да знамо да ли су два дељена броја чиниоци сваког или не. Такође користимо остатак да бисмо знали да ли је број паран или непаран.

Процедура
Постоји вишеструка употреба оператора модула који користимо за различите функције у програмском језику. Извршићемо модул за различите функције за различите примере. Сваки пример ће нас обавестити о различитој употреби оператора модула. Дакле, хајде да се удубимо у примере решавања за „Оператор модула Ц++“.

Пример #01
У првом примеру ћемо се упознати са синтаксом оператора модула и решити једноставан пример оператора модула. У ту сврху, применићемо оператор модула и на дивиденду и на делилац који имају исте типове података, тј. цео број „инт“. Дефинисаћемо две променљиве, рецимо к & и као целе бројеве. Затим ћемо овим целим бројевима доделити неку случајну вредност. Након доделе вредности, применићемо оператор модула на ове две вредности као „делитељ % дивиденде“ и сачуваћемо ово у некој другој променљивој. Затим ћемо приказати ту променљиву помоћу функције штампања.









Излаз:



Остатак у излазу је вратио вредност једнаку нули. То значи да је х било потпуно дељиво са и. Дакле, к је фактор и.





Пример #02
У овом другом примеру, научићемо како можемо да користимо оператор модула у ланцу да израчунамо модул више од две променљиве. Прво ћемо дефинисати тип података варијабли. У овом случају, узећемо три варијабле и израчунаћемо њихов модул ланца. Изаберите три променљиве насумично, нпр. к, и, з са истим типовима података као цели бројеви и иницијализујте их тако што ћете свакој променљивој доделити различите вредности. Затим примените оператор модула на ове три променљиве као „к% и% з”. Прикажите га користећи “цоут <<”. Ово се може урадити покретањем следећег кода у уређивачу кода:



Излаз:

Модул к % и који је 13 % 5 је испао 3, а модул (к % и) % з, тј. (3) % 2 је 1. То је разлог зашто је наш излаз испао тачно једнак један.

Пример #03
Применили смо модул на променљиву са истим типовима података или типовима података чија је комбинација у реду са оператором модула. У овом примеру ћемо научити ограничења рада оператора модула. Оператор модула не ради на типовима података, флоат и доубле. Да бисмо проверили, хајде да пробамо пример где ћемо дефинисати две варијабле са типом података флоат и применити модул на њих. Резултати се могу видети у следећем излазу.

У примеру када смо користили флоат као тип података две променљиве „а“ и „б“ и доделили им плутајуће вредности, нпр. 13.4 и 5.5 респективно. Оператор модула није добро радио на ове две варијабле и имао је грешке при компилацији које су указивале на тип података флоат.

Пример #04
Уз помоћ оператора модула такође можемо сазнати да ли је број паран или непаран. Ову функцију можемо користити у апликацијама у којима желимо да проверимо одређене непарне и парне вредности. Да бисмо пронашли паран број, једноставно узимамо модул тог броја за 2. Ако остатак буде 1 или било који други број осим 0, број је непаран напротив. Ако је остатак једнак 0, број је паран. Покушали смо да имплементирамо овај концепт помоћу кода датог у наставку:

Излаз:

Целом броју „а“ је додељена вредност 4 и његов модул је узет са 2. Остатак је резултирао нулом што значи да је „а“ паран број.

Пример #05
Овај пример ће показати како можемо да искористимо оператор модула мода ако желимо да генеришемо неке целе бројеве који су мањи од специфичне вредности или целог броја. Користићемо функцију ранд чију вредност ће затим користити модул оператор за упаривање са жељеном горњом границом наведене максималне вредности. Прво ћемо увести све важне библиотеке као:

$ #инцлуде <иостреам>
$ #инцлуде <вектор>
$ #инцлуде <цтиме>

Користећи именски простор стд, увешћемо вектор, ендл (за крај наредбе), цоут (за приказ) и цин. Након овог корака, дефинисаћемо максимално ограничење, које је у овом примеру 1000. Затим ћемо подесити колико бројева желимо да генеришемо да би било једнако 10. У главном, покренућемо индекс до максимума лимит и генерисаће бројеве користећи ранд функцију упарујући њену враћену вредност са модулом максималног ограничења и приказаће излаз.

Излаз:

Горњи код је генерисао излаз где је генерисано десет бројева који су мањи од хиљаду пошто смо дефинисали максималну границу бројева које треба генерисати као мање од хиљаду и укупно десет у бројевима.

Закључак

Уз помоћ овог водича можемо сазнати шта је тачно модулус оператор, која је његова синтакса и како можемо пронаћи употребу модула оператора у различитим апликацијама. Решили смо различите примере који се односе на различите употребе оператора модула у Ц++ апликацијама. Штавише, научили смо и о ограничењима оператора модула.