Шта су математичке функције у Ц?
Математичке функције у Ц се односе на колекцију уграђених функција које олакшавају извршавање различитих математичких операција над нумеричким подацима. Ове функције се крећу од основних аритметичких операција као што су сабирање, одузимање, множење и дељење до напредних као што су тригонометријске и логаритамске функције.
Навести математичке функције у Ц?
Постоји много математичких функција у Ц-у које програмери могу користити за различите прорачуне. Неке од ових математичких функција су наведене у наставку.
- под(): Ова функција проналази најближи цео број који је или мањи или једнак наведеном параметру.
- цеил(): Ова функција враћа најближу целобројну вредност која је већа или једнака аргументу који јој је прослеђен.
- округло (): Ова функција враћа најближу целобројну вредност аргумента флоат, доубле или ларге доубле. Кад год децимална вредност падне између „.1” и „.5”, она враћа целобројну вредност која је мања од дате. Кад год децимална вредност падне између „.6“ и „.9“, враћа се целобројна вредност која је већа од параметра.
- фмод(): Када се број подели са другим бројем, ова функција враћа остатак за дате две улазне вредности.
- Пов(): Ово служи за израчунавање снаге одређеног броја.
- скрт(): Ова функција израчунава квадратни корен прослеђеног параметра.
- пртљажник() : Ова функција враћа целобројну вредност након скраћивања децималне вредности од вредности са покретним зарезом.
- Пријава(): Ова функција израчунава природни логаритам.
- лог10(): Ова функција проналази вредност логаритма базе 10.
- рођен(): Ова функција израчунава хиперболички синус.
- цосх(): Ова функција израчунава хиперболички косинус.
- танх(): Ова функција израчунава хиперболички тангент.
- без (): Ова функција израчунава вредност синуса.
- цос(): Ова функција одређује вредност косинуса.
- тако(): Ова функција одређује вредност тангенте.
- екп(): Ова функција израчунава експоненцијално „е“ на к-ту потенцију.
Како користити математичке функције у Ц?
Ево корака за коришћење математичких функција у Ц:
Корак 1: Ваш Ц програм у почетку мора да садржи датотеку заглавља матх.х, која обезбеђује декларације за сваку од математичких функција.
Корак 2: Декларисајте променљиве над којима желите да извршите математичке операције.
Корак 3: Позовите одговарајућу математичку функцију за операцију коју желите да извршите. Проследите променљиве као параметар функцији.
4. корак: Након што извршите операцију помоћу математичке функције, одштампајте резултат на конзоли.
Ево примера који узима податке од корисника и изводи прорачуне користећи неколико математичких функција.
#инцлуде <стдио.х>#инцлуде <матх.х>
инт главни ( )
{
пловак на једном ;
принтф ( „Молимо вас да унесете флоат број: \н ' ) ;
сцанф ( '%ф' , & на једном ) ;
инт ф = под ( на једном ) ;
принтф ( „Подна вредност %ф = %д \н ' , на једном , ф ) ;
пловак с = скрт ( на једном ) ;
принтф ( „Вредност квадратног корена од %ф = %ф \н ' , на једном , с ) ;
пловак стр = пов ( на једном , 5 ) ;
принтф ( 'снага израчуната од %ф = %ф \н ' , на једном , стр ) ;
инт т = пртљажник ( на једном ) ;
принтф ( „скраћена вредност %ф = %д \н ' , на једном , т ) ;
пловак То је = екп ( на једном ) ;
принтф ( „Експоненцијална вредност %ф = %ф \н ' , на једном , То је ) ;
инт ц = цеил ( на једном ) ;
принтф ( „Вредност горње границе %ф = %д \н ' , на једном , ц ) ;
инт р = округли ( на једном ) ;
принтф ( „Округла вредности %ф = %д \н ' , на једном , р ) ;
пловак лн = Пријава ( на једном ) ;
принтф ( „Природни дневник %ф = %ф \н ' , на једном , лн ) ;
инт л = лог10 ( на једном ) ;
принтф ( „Заједнички дневник %ф = %д \н ' , на једном , л ) ;
пловак сн = без ( на једном ) ;
принтф ( „Вредност синуса %ф = %ф \н ' , на једном , сн ) ;
пловак сх = рођен ( на једном ) ;
принтф ( „Синусна хиперболичка вредност %ф = %ф \н ' , на једном , сх ) ;
пловак цн = цос ( на једном ) ;
принтф ( „Вредност косинуса %ф = %ф \н ' , на једном , цн ) ;
пловак гл = цосх ( на једном ) ;
принтф ( „Косинус хиперболичка вредност %ф = %ф \н ' , на једном , гл ) ;
пловак тн = тако ( на једном ) ;
принтф ( „Тангенс вредност %ф = %ф \н ' , на једном , тн ) ;
пловак тх = рибљи ( на једном ) ;
принтф ( „Тангенс хиперболичка вредност %ф = %ф \н ' , на једном , тх ) ;
инт нум1 = 14 ;
инт нум2 = 3 ;
инт рем = фмод ( нум1 , нум2 ) ;
принтф ( „Преостала вредност = %д \н ' , на једном , рем ) ;
повратак 0 ;
Закључак
Разумевање математичких функција у Ц-у је кључно за сваког програмера који жели да направи ефикасне и прецизне програме. Коришћењем уграђених функција као што је под, цеил, роунд, фмод, пов, скрт, трунц, лог, лог10, синх, цосх, танх, син, цос, тан и екп, програмери могу да изврше сложене математичке прорачуне са лакоћом и прецизношћу. Пратећи једноставне кораке наведене у овом чланку, програмери могу укључити ове функције у свој код и побољшати ефикасност својих математичких прорачуна.