Данас ћемо проучити једну од Ц++ метода стринг ат() и користићемо разне примере да покажемо како да трансформишемо стринг ат() методе у језику Ц++.
Као што знамо, то је објектно оријентисани програмски језик који програмима даје јасну структуру, што омогућава читање кода у оквиру истог програма. Ц++ је релативно основни и лако разумљив језик.
Увод
У Ц++, скуп различитих знакова или елемената је садржан у једном од Ц++ типова података који се назива стринг затворен у двоструким наводницима. Ц++ стринг обавља широк спектар метода, а метода ат() је једна од тих метода. Метода стринг ат() се користи за приступ тачној позицији карактера или елемента из стринга. Једноставним речима, у методи ат() можемо приступити појединачном карактеру из целог улазног низа на наведеној локацији. Хајде сада да разговарамо о методи ат() и да видимо како овај метод функционише.
Синтакса
Ево синтаксе методе стринг ат() и она нам омогућава да разумемо како је имплементирамо. Да бисмо позвали метод стринг ат(), прво напишемо унапред дефинисану кључну реч, а то је „цхар“. Рећи ће компајлеру да приступамо знаку из улазног низа знакова. Затим ћемо написати име променљиве улазног стринга (променљиве где смо ускладиштили улазни низ) и спојити га методом ат(). У методи аСт() ћемо проследити неке аргументе.
Параметар
идк: број индекса улазног низа одакле желимо да приступимо елементу улазног низа. Имајте на уму да ће број индекса бити мањи или једнак дужини улазног низа.
величина_тип: неозначени цео број који се користи за приказ величине у бајтовима било ког објекта.
Повратна вредност
Заузврат, добићемо тачну локацију улазног стринг карактера, а затим можемо приступити карактеру преношењем броја индекса у методу ат().
Грешке и изузеци
Нема изузетка ако вредност индекса стринг карактера унесемо мању или једнаку дужини улазног низа. Ако проследимо индекс већи од дужине улазног низа, тада ће изузетак бити ван опсега.
Пример 01
Сада, почнимо да објашњавамо наш први и једноставан пример методе стринг ат(). Потребан нам је било који Ц++ компајлер компатибилан са методама стрингова за имплементацију нашег програма. Да бисмо програм кодирали у Ц++-у, увек су нам потребне основне библиотеке да бисмо користили манипулаторе Ц++-а у постојећем програму. Прва библиотека коју користимо у овом програму је „#инцлуде <иостреам>“. Знак „#“ упућује компајлеру да учита датотеку заглавља, кључна реч „инцлуде“ уграђује датотеку заглавља у програм, а „иостреам“ специфицира унос података од корисника и приказ података.
Да бисмо користили низове и методе стрингова у целом програму, укључили смо другу датотеку заглавља, која је „#инцлуде <стринг>“. Затим смо користили директиву „усинг намеспаце стд“, која спречава класе, функције и варијабле да користе исти контекст у целом програму.
Након увоза основних библиотека и директива, сада прелазимо на функцију маин() програма. Функција маин() се користи за писање праве линије кода коју желимо да имплементирамо и добијамо резултате из ње. У реду 8, декларисали смо променљиву „стр“ типа „стринг“, а затим смо иницијализовали низ знакова у променљиву „стр“. Затим смо иницијализовали још један низ знакова на исту променљиву „стр“ и одштампали га користећи унапред дефинисану методу цоут() у Ц++.
Затим желимо да добијемо величину стринга који смо недавно креирали. За то смо позвали функцију сизе() са конкатенацијом стринг променљиве, која је „стр“, и пренели целу функцију у метод цоут() да бисмо могли да је прикажемо. Затим желимо да одштампамо иницијализовани капацитет за улазни низ знакова. За то ћемо користити функцију капацитет() са конкатенацијом променљиве „стр“. Иницијализовали смо први низ да бисмо из њега добили капацитет стринга.
Након што добијемо величину и капацитет низа улазних знакова, идемо напред. Затим декларишемо другу променљиву, „рес“, типа „цхар“, што значи да креирамо променљиву типа карактера. У овој променљивој ћемо сачувати карактер из улазног низа коме желимо да приступимо. Зато ћемо позвати методу ат() и проследити број индекса карактера у њему, а затим га спојити са улазним стрингом „стр“. Затим смо хтели да одштампамо елемент, па смо користили метод цоут(), који је унапред дефинисан метод Ц++-а, и проследили променљиву „рес“ у њега.
Као што је објашњено у методи ат(), можемо заменити карактер. За замену сваког карактера којем смо приступили је; прво ћемо написати променљиву или било који симбол у једном знаку навода, а затим то доделити методи ат() тако што ћемо прво написати име променљиве „стр“, а затим га спојити са ат() методом и проследити број индекса у то. А затим ћемо га приказати коришћењем методе цоут().
Пример 02
Ево другог примера ат() методе стринг типа података у језику Ц++. Имплементација овог примера је иста као што смо применили горе. Ипак, једина разлика је у томе што истовремено приступамо само једном карактеру. Овде приступамо целом улазном низу. За то смо декларисали променљиву стринг типа стринг и доделили јој улазни стринг. Затим имамо другу променљиву, „рес“, типа „инт“, иу њој смо сачували дужину стринга. А онда, имамо „фор петљу“ тако да можемо да штампамо знакове улазног низа један по један у једном реду.
Ево резултата илустрације изнад главе:
Закључак
У овом уводнику сазнали смо шта је метода стринг ат() и како ћемо користити ову методу. Такође смо научили стил писања ат() методе и кроз које врсте грешака и изузетака ћемо проћи ако направимо логичке грешке. Користили смо неколико илустрација да свеобухватно објаснимо сваки ред кода. Надам се да ћете научити много из овог туторијала.