Инсталирање МЛфлов-а: Упутство корак по корак о инсталацији МЛфлов-а

Instalirane Mlflov A Uputstvo Korak Po Korak O Instalaciji Mlflov A



Инсталација МЛФлов-а је једноставна процедура. Међутим, потребно је прво да подесите Питхон и пип (Питхон Пацкаге Манагер) на рачунару пре него што наставите са инсталацијом. Пре него што започнете инсталацију МЛФлов-а, имајте на уму да су команде сличне, без обзира да ли се као оперативни систем користи Виндовс или Линук. Кораци су наведени на следећи начин:

Корак 1: Инсталација Питхон-а

Питхон мора бити инсталиран на радном рачунару пре него што наставите јер је то предуслов за писање кода у МЛфлов-у. Инсталирајте најновију верзију Питхона на лаптоп или рачунар тако што ћете је преузети са званичне веб странице. Пре почетка инсталације, пажљиво прочитајте упутства. Обавезно додајте Питхон системској ПАТХ током инсталације.

Проверите инсталацију Питхон-а

Да бисте се уверили да је Питхон успешно инсталиран на личном рачунару, отворите командну линију (у Виндовс-у) или терминал (у Линук-у), унесите Питхон команду и притисните дугме „Ентер“. Након успешног извршења команде, оперативни систем приказује верзију Питхон-а у прозору терминала. У следећем примеру, верзија Питхон-а 3.11.1 је инсталирана на наведеном рачунару као што је приказано у следећем исечку:









Корак 2: Подесите виртуелно окружење

Прављење виртуелног окружења за одвајање МЛфлов зависности од личних Питхон пакета за читав систем је одличан приступ. Иако није потребно, постављање приватног виртуелног окружења за МЛфлов се препоручује. Да бисте то урадили, отворите командну линију и идите у директоријум пројекта на коме желите да радите. Да бисте се кретали до Питхон директоријума који се налази унутар фасцикле „Ворк“ на Д диску јер користимо Виндовс. Да бисте направили виртуелно окружење, извршите следећу команду:



питхон –м венв МЛФлов-ЕНВ

Горе поменута команда користи Питхон и прихвата прекидач -м (Маке) за креирање виртуелног окружења у тренутном директоријуму. „венв“ се односи на виртуелно окружење, а након имена окружења у овом примеру следи „МЛФлов-ЕНВ“. Виртуелно окружење се креира коришћењем ове команде као што је дато у следећем исечку:





Ако је виртуелно окружење успешно креирано, могли бисмо да проверимо „Радни директоријум“ да бисмо приметили да је претходно поменута команда произвела фасциклу „МЛФлов-ЕНВ“ која има још три директоријума са следећим именима:



  • Укључи
  • Либ
  • Скрипте

Након употребе горе поменуте команде, ево како изгледа структура директоријума Питхон фасцикле – произвела је виртуелно окружење као што је наведено у наставку:

Корак 3: Активирајте виртуелно окружење

У овом кораку активирамо виртуелно окружење уз помоћ батцх датотеке која се налази унутар фасцикле „Скрипте“. Следећи снимак екрана показује да је виртуелно окружење оперативно након успешне активације:

Корак 4: Инсталирање МЛфлов-а

Сада је време да инсталирате МЛфлов. Након активирања виртуелног окружења (ако сте се одлучили да га креирате), инсталирајте МЛфлов користећи команду пип на следећи начин:

пип инсталл млфлов

Следећи исечак показује да МЛфлов инсталација преузима потребне датотеке са интернета и инсталира их у виртуелно окружење:

МЛфлов ће потрајати неко време, у зависности од брзине интернета. Следећи екран показује успешан завршетак инсталације МЛфлов-а.

Последњи ред исечка показује да је најновија верзија пип-а сада доступна; на крајњем кориснику је да ли ће ажурирати пип или не. Верзија инсталираног пипа је приказана црвеном бојом „22.3.1“. Пошто надограђујемо пип на верзију 23.2.1, унесите следећу наведену команду да бисте довршили ажурирање:

питхон. еке –м пип инсталл --упграде пип

Следећи екран приказује успешну надоградњу пип-а на најновију верзију 23.2.1:

Корак 5: Потврдите инсталацију МЛфлов-а

Провера инсталације МЛфлов-а је последњи, али суштински корак. Време је да потврдите да ли је инсталација МЛфлов-а успешна или не. Да бисте проверили верзију МЛфлов-а која је тренутно инсталирана на рачунару, покрените следећу дату команду:

млфлов --версион

Следећи исечак показује да је верзија МЛфлов-а 2.5.0 инсталирана на радној машини:

Корак 6: Покрените МЛфлов сервер (опциони корак)

Покрените следећу команду да бисте покренули МЛфлов сервер тако да ће веб кориснички интерфејс бити доступан:

млфлов сервер

Следећи екран показује да сервер ради на локалном хосту (127.0.0.1) и порту 5000:

Сервер ће подразумевано радити на икони АА862931А528А89490А21Ф1БД47ЕЕБД4Б8Ф137Б2 (+) поред „Експерименти“ да бисте додали додатне експерименте користећи веб интерфејс. Ево снимка екрана веб корисничког интерфејса МЛфлов сервера:

Како променити порт сервера

МЛфлов сервер обично ради на порту 5000. Порт се ипак може пребацити на жељени број. Пратите ова упутства да бисте покренули МЛфлов сервер на одређеном порту:

Отворите командну линију, ПоверСхелл или прозор терминала.
Притисните тастер Виндовс са тастатуре. Затим притисните „цмд“ или „поверсхелл“ и отпустите тастер.
Укључите виртуелно окружење у којем је инсталиран МЛфлов (под претпоставком да га је направио).
Замените ПОРТ_НУМБЕР жељеним бројем порта када покрећете МЛфлов сервер:

млфлов сервер –порт ПОРТ_НУМБЕР

Покрените млфлов-сервер-7000 као демо да бисте покренули МЛфлов сервер на потребном порту:

млфлов сервер --порт 7000

Сада ће МЛфлов сервер користити одређени порт тако што ће покренути апликацију веб претраживача и унети следећу УРЛ адресу за приступ Млфлов веб корисничком интерфејсу. Замените ПОРТ_НУМБЕР са обавезним бројем порта:

Б7ЕФ7Ц86Ф81Д945061Ц3Д7Б538ЦЦФ17А2Д7ЦБ702

Порт који је изабран у претходном кораку треба да буде замењен са „ПОРТ_НУМБЕР“ (на пример: 956Д12Б1944Б7Ф3ДЦДД5Б9654Д6Ц9344666489Ц1 ).

Корак 7: Зауставите МЛфлов сервер

Када користите МЛфлов за евидентирање параметара, праћење експеримената и испитивање резултата помоћу веб корисничког интерфејса, имајте на уму да МЛфлов сервер мора да ради.

Да бисте зауставили извршавање МЛфлов сервера, притисните „Цтрл + Ц“ у командној линији или ПоверСхелл-у где сервер ради. Ево екрана који показује да је рад сервера успешно заустављен.

Закључак

Са МЛфлов-ом, крајњи корисник може да управља више пројеката машинског учења са робусним и једноставним оквиром који омогућава праћење и упоређивање експеримената, реплицирање резултата и успешан рад са члановима тима да се концентришу на креирање и побољшање модела машинског учења док одржавајући експерименте структурираним и поновљивим уз помоћ МЛфлов-а.