Како приступити окружењу у Ц++

Пример 1:

Једноставно почињемо са нашим првим примером. Да бисмо урадили Ц++ кодове, потребне су нам неке датотеке заглавља. Дакле, у овај код укључујемо датотеке заглавља које су нам потребне. Датотека заглавља „иостреам“ је неопходна јер у овом коду морамо да прикажемо неке податке и ова датотека заглавља подржава функцију „цоут“. Затим имамо „цстдлиб“; ово заглавље пружа скуп метода као што је метода „гетенв()“.

Сада додајемо „простор имена стд“ тако да не морамо да додајемо „стд“ са функцијама „цоут()“ у нашем коду. Након тога, позива се функција „маин()“. Затим постављамо „цхар*“ што је показивач овде са именом „вар_1“. Затим, у ову променљиву „вар_1“ постављамо функцију „гетенв()“ и проследимо „СЕССИОННАМЕ“ као њен параметар.

После овога додајемо услов „иф“ који проверава да ли „вар_1“ није једнак „НУЛЛ“. Ако „вар_1” није нулл, прво штампа име променљиве окружења. Затим, у следећем реду, исписује вредност те променљиве. Али ако је „вар_1“ „НУЛЛ“, тамо неће приказати никакву поруку и код се завршава.

Код 1:

Излаз :
Овај излаз приказује име променљиве окружења коју додајемо као параметар функције „гетенв()“ и вредност ове променљиве окружења. Ову вредност добијамо уз помоћ функције „гетенв()“ у нашем коду.

Пример 2:

Сада имамо још један пример. Наш код почињемо укључивањем потребних датотека заглавља. Затим укуцамо „намеспаце стд“. Након овога приступамо функцији „маин()“ у којој креирамо показивач „цхар*“ под називом „невЕнв_вар“ и иницијализујемо га именом променљиве окружења „Патх“. Затим додајемо још један „цхар*” који је такође показивач овде и назовемо га „миВалуе”.

Сада иницијализујемо променљиву „миВалуе“ са функцијом „гетенв()“ и прослеђујемо „невЕнв_вар“ овој функцији „гетенв()“; то је параметар ове функције. Ова променљива „невЕнв_вар“ садржи име променљиве окружења док је иницијализујемо са „ПАТХ“. Затим се додаје услов „ако“ да би се утврдило да ли је „миВалуе“ еквивалентна „НУЛЛ“ или не. Ако „миВалуе“ није нулл, прво се штампа име променљиве окружења, а затим вредност променљиве у следећем реду. Међутим, ако је „миВалуе“ постављена на „НУЛЛ“, порука се не приказује и код се завршава овде.

Код 2:

Излаз:
Сада, на терминалу, приказује вредност променљиве окружења „ПАТХ“ коју добијамо помоћу функције „гетенв()“ у нашем коду. Разликује се на сваком рачунару јер је путања на сваком рачунару другачија.

Пример 3:

Ево још једног примера: уписујемо „намеспаце стд“ на почетку нашег кода након што смо уградили потребне „иостреам“ и „цстдлиб“ датотеке заглавља. Затим уносимо методу „маин()“ где генеришемо показивач „цхар*“ под називом „миВар“ и иницијализујемо име променљиве окружења „ПУБЛИЦ“.

Затим креирамо нови „цхар*“ под називом „миВалуе“; овај је и показивач. Сада када је „миВар“ достављен функцији „гетенв()“, са којом иницијализујемо променљиву „миВалуе“, то је аргумент функције. Пошто га иницијализујемо са „ПУБЛИЦ“, име променљиве окружења је садржано у овој променљивој „миВар“.

Затим, да би се утврдило да ли је „миВалуе“ једнака „НУЛЛ“ или не, додаје се услов „ако“. Име променљиве окружења ће се прво појавити на екрану ако „миВалуе“ није нулл, а вредност променљиве ће се појавити у следећем реду. Затим, овде имамо додат други део који се извршава ако дати услов није задовољен. Овде штампамо поруку која нам говори да „Променљива није пронађена овде“.

Код 3:

Излаз:
Име променљиве окружења коју додајемо као параметар функцији „гетенв()“, заједно са њеном вредношћу, приказано је у овом излазу. Ову вредност можемо добити помоћу функције „гетенв()“ нашег кода.

Пример 4:

Овде креирамо константни низ знакова под називом „НевЕнв_вар[]“ величине „6“. Затим прослеђујемо све могуће променљиве окружења у овај низ. Испод овога имамо још један низ под називом „цхар *енв_валуе[]“ са истом величином „6“. Сада имамо петљу „фор“ и петљамо све ове променљиве окружења из функције „гетенв()“ да бисмо добили вредности свих ових променљивих и ускладиштили их у низу „енв_валуе“. Унутар ове „фор“ петље такође постављамо „иф“ услов који проверава да ли је вредност окружења нула. Ако вредност није нулл, штампа вредност и име променљиве. Ако је нулл, приказује поруку да променљива окружења не постоји овде.

Код 4:

Излаз:
Овде приказује све могуће вредности променљиве окружења и такође приказује поруку да „ХОМЕ“, „ЛИБ“ и „ДЕЛТРЕЕ“ не постоје, што значи да је њихова вредност НУЛЛ.

Пример 5:

Сада, идемо напред. Ово је последњи пример овог упутства. Овде успостављамо константни низ знакова величине „4” који се зове „Варијабла[]” коме пружамо све потенцијалне променљиве окружења. Сада користимо петљу „фор“. Испод овога налази се још један низ исте величине „4“ који се зове „цхар *валуес[]“ и тамо постављамо функцију „гетенв()“ и прослеђујемо „варијабле[и]“ као њен параметар. Ова петља се користи за понављање свих променљивих окружења, преузимајући њихове вредности из функције „гетенв()“ и чувајући их у низу „валуес[]“.

Укључујемо услов „иф“ у ову „фор“ петљу која одређује да ли је вредност окружења нула или не. Вредност и име променљиве се штампају ако вредност није нулта, а приказује се порука ако је НУЛЛ која је дата у делу „елсе“.

Код 5:

Излаз:
У овом случају, могуће вредности променљиве окружења се приказују заједно са обавештењем да се овде не налазе вредности „ХОМЕ“, „ДЕЛТРЕЕ“ и „ЛОНГНАМЕ“, што значи да су НУЛЛ вредности.

Закључак

Овај водич је све о „како приступити окружењу у Ц++“. Истражили смо примере у којима смо научили како да приступимо променљивој окружења појединачно или користећи низ у који прослеђујемо све могуће променљиве окружења, а затим добијамо вредности коришћењем функције „гетенв()“. Ову методу „гетенв()“ обезбеђује језик Ц++ да би се добиле потребне вредности променљиве окружења.