Променљива члана у Ц++

У Ц++, када дефинишемо класу, иницијализујемо неке променљиве унутар те класе. Ове варијабле су „променљива члана“ класе. Можемо да иницијализујемо „променљиву члана“ коришћењем методе конструктора у Ц++ програмирању. Променљива која је повезана са одређеним објектом класе и која је доступна свим његовим методама или функцијама се у Ц++ назива „променљива члана“. У овом чланку ћемо декларисати ове „променљиве члана“ у Ц++ коду и овде детаљно објаснити „променљиве члана“.

Пример 1:

Хајде да започнемо неки код овде тако што ћемо укључити „фајл заглавља“ који нам је потребан током овог кода. „иостреам“ је датотека заглавља коју убацујемо у овај код. Ова датотека заглавља укључује што је могуће више функција које су нам потребне у овом коду и које су декларисане у њему. Затим, морамо укључити именски простор, који је „стд“, па га додајемо овде тако што стављамо кључну реч „усинг“ са „намеспаце стд“.

Не морамо да додамо овај „стд“ са функцијама одвојено. Затим дефинишемо класу под називом „СамплеЦласс“ и користимо „јавни“ конструктор. У овом „јавном“ конструктору декларишемо неке променљиве чланова којима ћемо касније приступити у нашим функцијама чланова. Променљиве чланице које овде декларишемо су „мВар1“ и „мВар2“ типа података „инт“.

Затим декларишемо функцију испод овога која се зове „сетВалуес()“. У ову функцију „сетВалуес()“ постављамо „цоут“ за штампање поруке која упућује корисника да унесе две вредности. Две вредности које ће корисник унети се чувају у променљивим „мВар1” и „мВар2”. Ове вредности добијамо уз помоћ „цин” методе. Након што добијемо обе вредности и сачувамо их у „мВар1“ и „мВар2“, дефинишемо још једну функцију испод ове. Назив те функције је „гетВалуес“ где користимо наредбе „цоут“.

Овде поново постављамо „мВар1“ и „мВар2“ у „цоут“ да бисмо приказали обе вредности које смо добили од претходног корисника. Испод овога називамо методу „маин()“ у којој се генерише објекат класе. Име објекта класе је „сц1“. Затим позивамо прву функцију која је „сетВалуес“ коју овде дефинишемо са објектом „сц1“.

После овога поново постављамо име објекта и позивамо другу функцију која је „гетВалуес()“ са именом објекта „сц1“. Сада прво добија вредности, а затим их приказује на конзоли док позивамо обе методе са објектом класе у коме се приступа променљивој члана у овом коду.

Код 1:

Излаз:

Прво штампа поруку. Затим уносимо „12“ и „456“ као улазне вредности које се чувају у променљивим чланицама које смо декларисали у коду. Затим приказује вредности обе променљиве док им приступамо помоћу функције члана.

Пример 2:

Сада дефинишемо класу под називом „ПродуцтЦласс“ након што смо додали „иостреам“ датотеку заглавља и „стд“ именски простор. У овој „Класи производа“ користимо „јавни“ конструктор у коме декларишемо две променљиве типа „инт“. То су „вредност“ и „множилац“ који су променљиве члана.

Затим овде дефинишемо функцију са именом, функција „цалПродуцтОфТво()“, да бисмо приступили обема променљивим. Ово је функција члана овде и ми приступамо променљивим чланицама у овој функцији. Испод овога користимо кључну реч „ретурн“ и постављамо „множилац вредности *“ који враћа производ ове две променљиве.

Затим позивамо функцију “маин()” у којој креирамо објекат “ПродуцтЦласс” са именом “п_обј” и затим додељујемо вредности променљивим чланицама које смо претходно декларисали. Ове варијабле иницијализујемо уз помоћ објекта „цласс”. Прво постављамо име објекта, а затим име променљиве члана „п_обј.валуе“ и додељујемо „33“ променљивој „валуе“.

Затим иницијализујемо променљиву „множилац“ и додељујемо „98“ овој променљивој. Сада позивамо функцију „цалПродуцтОфТво()“ у „цоут“ са објектом класе „п_обј“ која приказује производ обе променљиве члана.

Код 2:

Излаз:

Овде је приказан производ вредности променљивих „члан“. Можемо видети да приступамо променљивим „члан“ унутар функције „мембер“ и да их иницијализујемо након креирања објекта „цласс“ и позивања функције „мембер“ у нашем коду. Производ вредности обе променљиве члана је дат у следећем:

Пример 3:

„СумЦласс“ је дефинисана овде у овом коду. Затим, у „публиц“ декларишемо три променљиве члана са именима „с_вал_1“, „с_вал_2“ и „с_вал_3“, а тип података свих променљивих је „инт“. Затим дефинишемо функцију „цалСумОфТво()“ која је функција „члан“ и приступамо променљивим у овој функцији. У „цалСумОфТво()“ користимо кључну реч „ретурн“. Овде постављамо „с_вал_1 + с_вал_2“.

Сада, даје збир ове две променљиве. Испод овога дефинишемо још једну функцију која је „цалСумОфТхрее()“. У овој функцији приступамо све три променљиве да бисмо пронашли њихов збир и вратили њихов резултат овде. Затим позивамо метод „маин()“. Објекат „класе“ који се овде генерише је „сОбј1“.

После овога, овде иницијализујемо све три променљиве члана уз помоћ објекта „цласс“ и додељујемо „33“, „98“ и „195“ „с_вал_1“, „с_вал_2“ и „с_вал_3“, респективно. Затим, позивамо обе функције „члан“ у „цоут“ у којој „цалСумОфТво()“ приказује збир прве две променљиве, а „цалСумОфТхрее()“ приказује збир све три променљиве члана.

Код 3:

Излаз:

Збир прве две променљиве члана је „131“ који овде добијамо позивањем прве функције „члан“. Збир све три променљиве члана је „326″ који добијамо позивањем друге функције „члан” у нашем коду.

Закључак

„Чланске варијабле“ у Ц++ програмирању су детаљно истражене у овом чланку. Објаснили смо да се „чланске варијабле“ декларишу након дефинисања класе. Ове променљиве су доступне свуда у коду након креирања објекта „класе“. Такође можемо приступити овим променљивим члановима у функцијама „члан“. Иницијализовали смо ове варијабле након креирања објекта „цласс“. Овде смо декларисали, иницијализовали и приступили „чланским варијаблама“ у нашем Ц++ коду.