Употреба функције ат () у вектору Ц ++

Use Function C Vector



Вектор се користи у Ц ++ за креирање динамичког низа, а величина вектора се може променити додавањем или уклањањем елемената. Тхе у () функција вектора се користи за приступ елементу одређене позиције који постоји у вектору. Баца изузетак ако је вредност позиције неважећа. Употреба у () функције у вектору Ц ++ приказане у овом водичу.

Синтакса :

Синтакса ове функције дата је испод. Ова функција узима одређену позицију као вредност аргумента и враћа вредност те позиције ако вредност позиције постоји.







вецтор.ат (положај)



Пример-1: Прочитајте сваки елемент вектора

Начин штампања сваког елемента вектора помоћу функције ат () показао је у следећем примеру. Вектор стринг вредности је дефинисан у коду.



Петља „фор“ је коришћена за понављање вектора на основу величине вектора и штампање сваке вредности вектора у сваком реду помоћу функције ат (). Функција сизе () је коришћена за бројање укупног броја елемената вектора.





// Укључује библиотеку за улаз и излаз

#инцлуде

#инцлуде

користећи именски простор стд;

интглавни()
{
// Проглашавамо вектор стринг вредности
вецтор Стр= {'Добродошли', 'до', „ЛинукХинт“};
// Итерација низа помоћу петље
за(инти=0;и<Стр.величина();и++)
{
// Одштампај знак
цена<<Стр.ат(и) << ' н';
}
цена<< ' н';
повратак 0;
}

Излаз:

Следећи излаз ће се појавити након извршавања горњег кода. Постоје 3 елемента у вектору који су одштампани у излазу.



Пример-2: Израчунајте збир векторских вредности

Начин израчунавања збира свих вредности вектора који садржи целобројне бројеве показао је у следећем примеру. У коду је декларисан вектор од 10 целобројних бројева. Прва „фор“ петља је коришћена за штампање вредности вектора, а друга „фор“ петља за израчунавање збира свих вредности вектора. Затим је одштампан резултат збрајања.

// Укључује потребне модуле

#инцлуде

#инцлуде

користећи именски простор стд;

интглавни()
{
// Проглашавамо вектор целобројних бројева
вецторинт{7, 4, 9, 2, 1, 0, 8, 3, 5, 6};
// Иницијализација целобројне променљиве
интзбир= 0;
// Одштампајте вредности вектора
цена<< 'Вредности вектора: н';
за (инти=0;и<интВецтор.величина();и++)
цена<< '' <<интВецтор.ат(и);
цена<< ' н';

// Израчунај збир векторских вредности
за (инти=0;и<интВецтор.величина();и++)
збир+ =интВецтор.ат(и);

// Штампа вредност збира
цена<< 'Збир свих векторских вредности је:' <<збир<< ' н';

повратак 0;
}

Излаз:

Следећи излаз ће се појавити након извршавања горњег кода. Збир свих вредности (7 + 4 + 9 + 2 + 1 + 0 + 8 +3 +5 + 6) је 45 које су одштампане у излазу.

Пример 3: Претражите одређену вредност у вектору

Начин претраживања одређене вредности у вектору помоћу функције ат () показао је у следећем примеру. Вектор од 10 целобројних бројева коришћен је у коду као у претходном примеру. Вредности вектора су одштампане помоћу „фор“ петље и ат () функције.

Вредност претраживања биће преузета од корисника. Друга „фор“ петља је коришћена за претраживање улазне вредности у вектору и постављање вредности променљиве, нашао бити истина ако улазна вредност постоји у вектору.

// Укључује потребне модуле

#инцлуде

#инцлуде

користећи именски простор стд;

интглавни()
{
// Проглашавамо вектор целобројних бројева
вецторинт{7, 4, 9, 2, 1, 0, 8, 3, 5, 6};
// Иницијализација целобројне променљиве
боол фоунд= лажно;
интброј;

// Одштампајте вредности вектора
цена<< 'Вредности вектора: н';
за (инти=0;и<интВецтор.величина();и++)
цена<< '' <<интВецтор.ат(и);
цена<< ' н';

// Узмите број за претраживање
ценаброј;
// Претражујемо број у вектору помоћу петље
за (инти=0;и<интВецтор.величина();и++)
{
ако(интВецтор.ат(и) ==број)
{
нашао= истина;
пауза;
}
}
// Одштампајте поруку на основу резултата претраге
ако(нашао== истина)
цена<< 'Број је пронађен. н';
елсе
цена<< 'Број није пронађен. н';
повратак 0;
}

Излаз:

Следећи излаз ће се појавити након извршавања горњег кода. Вредност 2 постоји у вектору, а порука, Број је пронађен је одштампан.

Вредност 11 не постоји у вектору и поруци, Број није пронађен је одштампан.

Пример-4: Тражење вредности на основу услова у вектору

Начин да се из вектора сазнају оне вредности које су дељиве са 5 и 3 показан је у следећем примеру. Пет целобројних вредности ће бити преузете од корисника и уметнуте у празан вектор помоћу функције пусх_бацк (). Након уметања, свака вредност вектора ће се поделити са 3 и 5. Ако су преостале вредности обе поделе нуле, тада ће се та вредност вектора одштампати.

#инцлуде

#инцлуде

#инцлуде

користећи именски простор стд;
интглавни()
{
// Проглашавамо празан вектор
вецторинт;
// Проглашавамо цео број
интброј;
за (инти=0;и<5;и++)
{
// Узмите број за уметање
ценаброј;
// Уметните број
интВецтор.потисне(број);
}

/ *
Одштампајте бројеве који су дељиви
за 5 и 3
* /

цена<< 'Бројеви дељиви са 5 и 3 су: н';
за (инти=0;и<интВецтор.величина();и++) {
ако(интВецтор.ат(и) % 5 ==0 &&интВецтор.ат(и) %3 == 0)
цена<<интВецтор.ат(и) << '';
}
цена<< ' н';
повратак 0;
}

Излаз:

Следећи излаз ће се појавити након извршавања горњег кода за улазне вредности, 5, 9, 15, 8 и 45. Овде су 15 и 45 дељиве са 3 и 5.

Закључак:

Различите употребе функције ат () у вектору Ц ++ описане су у овом водичу помоћу више примера. Функција ат () се такође може користити за низ података типа. Надам се да ће читалац након читања овог водича моћи да користи ову функцију у векторске сврхе за различите сврхе.