Ове функције чине наш рад веома једноставним и лаким. У овом водичу ћемо детаљно разговарати о методи „филе реад()“ и објаснити функционисање ове методе у „Питхон-у“. Метода „филе реад()“ помаже у читању текстуалне датотеке у Питхон-у. Када морамо да прочитамо неке податке из датотеке, онда ћемо користити метод „филе реад()“ у „Питхон-у“. Можемо прочитати целе податке из датотеке, као и одређене бајтове из датотеке. Ако поменемо број бајтова у методи „реад()“, онда ће ови специфични бајтови читати, а ако нисмо додали никакву вредност у методу „реад()“, онда је његова подразумевана вредност „-1, ” и чита комплетне податке из датотеке. Сада ћемо показати синтаксу ове методе „филе реад()“, а затим ћемо овај метод користити и у нашим кодовима.“
Пример 1
Ево Питхон датотеке коју желимо да прочитамо уз помоћ методе „филе реад()“. Ова датотека садржи податке који су такође приказани на слици испод. Сада идите даље и погледајте како ћемо читати те податке у „Питхон“ коду уз помоћ методе „филе реад()“.
Ево апликације „Спидер“ коју користимо у овом водичу. Прво постављамо „в“ као променљиву, а ово „в“ се иницијализује функцијом „опен()“. Функција помаже у отварању датотеке, која је дата унутар функције „опен()“ као први параметар. Први параметар је „в_филе.ткт“, који овде отварамо, а затим имамо „р“ као други параметар. Ово „р“ значи да отварамо ову датотеку само у сврху читања. Објекат датотеке пишемо овом методом „реад()“. Пишемо га као „в.реад()“. Сада ће се читати подаци из „в_филе.ткт“, а подаци ће такође бити приказани на конзоли пошто смо користили овај метод у функцији „принт()“.
У апликацији „Спидер“, само притиснемо „Схифт+Ентер“ да бисмо добили резултат. Овде се приказују подаци који су присутни у текстуалној датотеци „в_филе.ткт“, јер читамо ту датотеку и штампамо податке из датотеке у „Питхон“ коду уз помоћ Питхон функција.
Пример 2
Поново отварамо и читамо „в_филе.ткт“, али овде читамо одређене бајтове из датотеке „в_филе.ткт“. У методи „опен()“ помињемо име датотеке коју желимо да отворимо и прочитамо. Такође пишемо „р“ у овој методи јер отварамо „в_филе.ткт“ за читање њених података. У наставку имамо метод „реад()“ у „принт()“. Такође додајемо „28“ у ову методу „реад()“, што значи да смо навели „28“ бајтова у овој методи „реад()“. Он само чита тај одређени бајт из датотеке и такође приказује те податке на конзоли. Уписујемо „в.реад(28)“ у „принт()“ тако да ће „28“ бајтова из „в_филе.ткт“ бити прочитано и одштампано на конзоли.
Погледајте овде. Овде се не штампају сви подаци из датотеке. Само наведени бајтови се штампају јер смо поменули ове бајтове у методи „реад()“ у „Питхон“ коду изнад.
Пример 3
Текстуална датотека је приказана на слици испод. Ова датотека садржи неколико редова, а ми ћемо прочитати ове датотеке из датотеке и такође одштампати целе податке датотеке на конзоли.
„Подаци“ су променљива коју овде иницијализујемо. Метода „опен()“ се користи за иницијализацију те променљиве. Овде отварамо датотеку „демофиле.ткт“. Само пишемо име датотеке у овој методи. Затим штампамо име датотеке уз помоћ „име“. Пишемо објекат датотеке, а затим „име“. Објекат датотеке је „подаци“, па уписујемо „подаци. име“ у „штампи“. Помаже у штампању имена датотеке коју смо овде отворили.
Након тога, иницијализујемо „дата2“ методом „реад()“. Када користимо ову методу „реад()“, морамо да напишемо објекат датотеке помоћу ове методе. Дакле, овде укуцавамо „дата.реад()“, где је „дата“ објекат датотеке, а „реад()“ је метод за читање те датотеке. Након читања података, желимо и да одштампамо те податке на конзоли. Ово радимо тако што стављамо „дата2“, који садржи податке из датотеке након читања у методу „принт()“.
Сада ће подаци „демофиле.ткт“ бити приказани на конзоли. Затим морамо затворити ту датотеку. За затварање датотека у „Питхон-у“, имамо метод „цлосе()“, тако да користимо метод „цлосе()“ са објектом датотеке и записујемо га као „дата.цлосе()“. Сада, проверите исход овог кода.
Сви подаци из горње датотеке се читају и такође штампају у овом исходу. Једноставно користимо метод „реад()“ за читање података у „Питхон-у“.
Пример 4
Ево нове текстуалне датотеке коју ћемо прочитати у овом коду. Поново ћемо користити метод „реад()“ за читање тих података у „Питхон“ коду.
Прво отварамо ову датотеку коју смо приказали изнад. У методи „опен()“ се убацује име датотеке, а то је „филе2.ткт“. Сада ће ова датотека бити отворена. Име ове датотеке коју смо отворили је такође приказано јер смо користили „а.наме“ у „принт()“ где је „а“ објекат датотеке овде. Након овога, иницијализујемо „дата_2“ методом „а.реад()“ тако да ће подаци бити прочитани и ускладиштени у променљивој „дата_а“. Након читања, штампамо податке тако што стављамо променљиву „дата_а“ у „принт()“. За затварање датотека у „Питхон-у“, користимо метод „цлосе()“ са објектом датотеке.
Док се подаци из датотеке „филе2.ткт“ читају и такође приказују у овом исходу, пошто нисмо додали никакве специфичне бајтове у методу „реад()“, комплетни подаци из те датотеке се приказују у овом исходу.
Пример 5
Променљива „б“ је сада иницијализована методом „опен()“ у овом коду, а име датотеке је уметнуто у овај метод. Након тога, штампамо назив датотеке испод користећи „б.наме“ у „принт()“. Затим имамо променљиву „линес_б“, која је иницијализована са „б.реад()“. У методу „реад()“ такође убацујемо неке бројеве бајтова које желимо да прочитамо у овом примеру. Овде читамо „20“ бајтова стављањем овог броја „20“ у метод „реад()“. Након тога штампамо одређене бајтове податке које добијемо из датотеке након читања уз помоћ методе „принт()“. Овде можете видети да је „линес_б“ написано у „принт()“. Овај „линес_б“ садржи 20 бајтова података које читамо из датотеке.
Прво се приказује име датотеке, а затим се 20 бајтова података из те датотеке чита и штампа овде у овом исходу.
Закључак
Овај водич је све о методи „Питхон филе реад()“. Овде смо детаљно истражили овај метод и објаснили да нам овај метод помаже у читању података датотеке у Питхон-у. Објаснили смо да можемо читати одређене бајтове из података и читавих података. Такође смо објаснили да је подразумевана вредност методе „реад()“ „-1“, која чита комплетне податке из датотеке, а ако желимо да прочитамо неке специфичне бајтове податке, онда користимо бројеве бајтова у ”реад()” метод. Истражили смо различите примере у којима смо читали комплетне податке из датотеке, као и неке бајтове из података датотеке.